"Šta jedem?" - Kamp RR Temerin 2013

Kamp Royal Rangera (Kraljevskih izviđača) 

"Šta jedem?"

Temerin 2013

U nastavku sledi mali foto prikaz kampa koji smo imali u Temerinu... Slike nisu savršene (fotografi su mi se uspavali) ali prenose suštinu kampa...

Kamp je održan u objektu Protestantske Hrišćanske zajednice Temerin. Učesnici su bili tinejdžeri (i deca) iz naše tri crkve - PHZ Temerin, Novi Sad i Sombor. Uzrast dece je bio od devet godina naviše. Na slici se vidi da i dalje nemamo opremu (neki šatori su iz praistorije) ali nam je volja velika!!!

Ključni element kampa je naravno - druženje.... Pošto su fotografi spavali nemam slika sa kupanja na Temerinskom moru (Ciglani), igara... Ali bilo je zabavno...

Posebnu atrakciju za mlađe izviđače su predstavljale domaće životinje (sa kojima deca iz grada nisu imala prilike da se druže do sada): kokoške, zečevi, mačke, prepelice, psi, svinje... U prostorijama PHZ-a Temerin se nalazi smešten deo Rehabilitacionog Centra Duga (centra za pomoć heroinskim zavisnicima), i sa životinjama koje oni gaje su se družili izviđači. Koke su dobijale aplauz za svako snešeno jaje....

Tema kampa je bila "Šta jedeš?" Praktičan aspekt kampa je bila priprema za kuvanje u prirodi. Obradili smo različite teme - priprema namernica, izbor namernica i pravljenje jelovnika za kamp ili u slučaju višednevnog pešačenja, posuđe, pribor za kuvanje, pakovanje hrane u ranac, održavanje higijene hrane u prirodi... Sve to smo primenili i praktično, rendžeri su trebali da sami skuvaju svaki obrok (posle teoretskog časa na kome je obrađena ta tehnika kuvanja). Cilj ovakvog pristupa jeste priprema izviđača za kampovanje i boravak u prirodi, ali i sticanje samopozdanja, sposobnosti da rešiš probleme, da se snađeš. Princip rada Royal Rangera jeste da dete treba da raste u četiri oblasti - duhovno, fizički, intelektualno i socijalno... Kroz zajednički rad, praktično se raste u tim oblastima.
Napomena: Kada kampujemo trudimo se da iza nas sve ostane čisto i neporemećeno. Zato se ognjišta podužu na stalcima, kako trava ne bi izgorela i ostali ožiljci na zemljištu.  Način podizanja ognjišta je sledeći - pravimo tripod (vezivanje je trostruko tako da tripod ima veliku stabilnost), povezujemo platformu na koju se nanosi minimum 5cm vlažne zemlje (da drvo ispod ne bi gorelo - kada se naloži vatra na zemlji ona se zapeče i štiti drvo ispod). Na ognjište se slažu cigle ili kamen koji usmerava plamen na kotlić i time se štede drva (što je još jedna lekcija za izvidjače - štediti resurse) 

Osnovni način kuvanja je u kotliću - mi smo spremali tri jednostavna jela: špagete sa prelivom, pilav sa mesom i testeninu sa krompirom, jer je to najbrže da se spremi. Principi su isti manje više sa zavako jelo, samo se menja recept. Cilj nam je bio da nauče da dinstaju na otvorenoj vatri (i gasnom gorioniku), i spreme jelo...

Čak i kada kuvamo na gasnom gorioniku vodimo računa o bezbedonosti. Kotlić mora biti pričvršćen da ne bi pao, ili prolio se nekome na nogu. 

Međutim neki su kuvali a neki navijali.... Po našem starom pravilu - jedan radi, ostali gledaju... Šala, svi su se okušali u kuvanju, svako jelo je spremala druga ekipa.

Lekcija o pripremi hrane: kako se šta secka, čisti, priprema za jelo. Pojedini učesnici su prvi put u životu iseckali luk i otrkili zašto se plače kada čistiš luk.

Praktikovanje naučenog...

Posebna tehnika kuvanja je uz upotrebu švedske baklje. Švedsku baklju primenjujemo u uslovima veće vlage, kada ne možemo založiti vatru na zemlji, a nemamo mogunosti da gradimo ložište. Potreban nam je panj koji rascepimo na više komada, i onda prostor između cepki ispunjavamo potpalom. Vatra se pali od gore, i doli prema dole kroz panj. Kada dovoljno vatre izgori, rasplamsa i uhvati drvo,  na vrh se stavlja posuda za kuvanje. Važno je da se ostavi dovoljno prostora između cepanica da vazduh cirkuliše i vatra se ne ugasi.

Kuvanje na švedskoj vatri. 

 Sledeća lekcija je bila priprema hleba u prirodi. Na kilu brašna dodajemo kesicu suvog kvasca, kašikicu soli, šećera, i malo ulja. Postepeno dodajemo vodu, neprestano mešajući dok nedobijemo kompaktnu masu. Jufka hleba se ostavi neko vreme da naraste. Mogućnosti pečenja su višestruki. Mi smo pekli hleb umotavajući ga oko štapa kao kiflu i pekli na žaru.

Hleb treba peći na žaru (ne na vatri kao što je prikazano)... Znak da je dovoljno ispečeno jeste sledeći - kada zabodemo nožić ili štap u hleb, ako ništa ne ostane na nožiću hleb je spreman za jelo. 

Hleb spreman za pečenje. Ujedno smo pravili i ražniće od slanine, i povrća... Red slanine, red luka, red paradajza, red šampinjona, pa opet... 

Poseban način pripreme hrane je u alu-foliji. Mi smo pekli kobasice sa krompirom i povrćem. Alu-folija se namaže uljem, poređa se hrana (šta god da pečemo), začini, umota dobro u foliju, nekoliko slojeva, i stavi u žar. Potrebno je okretati više puta, sve dok se dobro ne ispeče (proverimo tako što bocnemo viljuškom). Takođe smo pekli jabuke na isti način. 

I naravno, deo kampa je i duhovna hrana. Deo našeg rasta je i duhovni - Royal Ranger treba da raste i duhovno. Sastavni deo našeg dana je takozvani "tihi čas", vreme razmišljanja, molitve i čitanja Svetog pisma. Razmišljamo o tekstovima Svetog pisma i kako to možemo primeniti u našim životima. 

Tihi čas je vreme hranjenja...

To nije bio jedini deo dana kada smo imali razgovore o duhovnoj hrani. Svako veče uz logorsku govorili smo o tekstovima iz Svetog pisma u kojima se govori o hrani...  Zaključak: bez duhovne hrane ne možemo, kao što ne možemo ni bez telesne... 

I slika za kraj, sa nedeljne službe... Ovo sam čekao godinama, da na službi vidim osobu u uniformi Royal Rangera... Biće toga mnogo više u budućnosti. Znak da Kraljevski izviđači postaje deo života naše crkve...