Kamp Zasavica, Kraljevski izviđači. Rano jutro, šest sati. Izviđači spavaju. Ja ne mogu, tvrda mi zemlja. Dok sedim napolju, primećujem gužvu među šatorima. Dežurna ekipa je došla da očisti logor.
Prasići mangulica. Krmače nisu mogle da se provuku kroz ogradu, ali prasići su mogli. Svako jutro su sve hrabrije i hrabrije dolazili do nas. Pokupe ostatke hrane oko logorske vatre i odu. Ali naučili su na nas, i izazov je bio prevelik, zadnji dan su posetili i prostor oko šatora. Posle njihove posete, šerpe u dečečkom taboru su se sijale!
Prethodne noći nisu sklonili za sobom i ostavili su stvari na zemlji. Dva velika NO, NO, na kampu. Pravilo je da svako mora da skloni za sobom ostatke hrane, i da posuđe mora da bude u kutijama. U sređenim kampovima ostatci hrane nisu veliki problem, ali u šumi mogu privući životinje. Zato se strogo insistira na tome.
Opomenuli smo ih jedno veče, pa drugo veče, pa treće veče, spomenuli im prasiće i onda smo ih ostavili da nauče iz iskustva. U životu, kažu, imamo dva učitelja. Jedan je mudrost a drugi iskustvo. Ako propustimo da učimo od mudrosti moramo da učimo iz iskustva.
 |
| Kamp Royal Rangera u Zasavici, 13-18.8.2012. |
 |
| Dežurna ekipa među šatorima |
 |
| Prvo da očistimo devojačku kunju, nađe se po neka mrvica |
 |
| Gozba kod dečaka - tiganj je dobro očišćen |
 |
| "Da pređemo na šerpu" |
 |
| Mmm, al se ovde dobro jede |
 |
| "Daj još malo..." |
 |
| Nešto je i stradalo... |
Mudrost je znanje drugih, saveti koje primimo, knjige, lekcije, greške drugih ljudi koje primetimo. Učimo posmatrajući svet oko nas, u školi, preko filmova... Postoji puno izvora mudrost. Na kampu jedan je i pravila kampovanja.
Iznad svega izvor mudrosti za vernika je Sveto pismo, Božija reč. Mnogi doživljavaju Bibliju kao spisak ograničenja, pravila. Za mene Pismo je (osnovna uloga Svetog pisma jeste da nam prenese poruku o Bogu! - neprikosnoveno na prvom mestu) izvor saveta. Nikako ne spisak ograničenja!
Kada govorim o ovom aspektu Pisma, često koristim primer sa jednog od prvih hrišćanskih kampova na kojim sam učestvovao. Dečiji kamp, a ja sam bio jedini stariji muškarac, omiljena igra za dečake - fudbal. Fudbal prezirem, nikada nisam voleo da ga gledam, ni igram. Ne znam pravila. Trebalo im je otprilike minut da to otkriju, i počeli su da koriste moje ne znanje protiv protivnika. Uskoro se utakmica završila tako što je pola dečaka plakalo, a ostatak me je mrzeo. Morali smo sesti, dogovoriti pravila, izmisliti nova (npr. ko se ljuti, dva minuta napolje iz igre), i ostatak kampa su deca igrala fudbal i uživala. Da li im je nedostatak pravila omogućio da uživaju? Ne, rezultat je bi o haos. Pravila su donela red, zadovoljstvo. Tako i Pismo, svojim pravilima ne uskraćuje, nego omogućava da ne učimo na našim greškama, nego da ih izbegnemo.
Drugi učitelj je iskustvo. Iskustvo nije uvek negativno, često je pozitivno, posebno kada nema nikoga da nas pouči. Tada je iskustvo naš jedini učitelj. Mislim na nešto drugo. Naš narod kaže za nekoga ko izbegava mudrost i uči samo iz iskustva da ide glavom kroz zid. Tek kada udarimo glavom, trgnemo se i naučimo lekciju.
Mnogo je bolje učiti iz mudrosti ali nekada nam je iskustvo jedini lek. Kao mojim klincima, nadam se da će dobro zapamtiti lekciju koju su im pružili prasići.
Нема коментара:
Постави коментар