Put napredovanja Kraljevskog izviđača - istraživač

Kraljevski izviđači su podeljeni u starosne grupe: Rendžer kids - 6-8 godina, Istraživač 9-11 godina, Pustolov 12-14 godina, i Ekspedicija 15-17 godina. Za svaki uzrast postoji poseban put napredovanja. 

Biti Istraživač omogućava Izviđaču nove šanse za avanturu. Moraće da uče nove veštine, kao što su kampovanje, orjentacija, boravak u prirodi… dok ujedno uče o Bogu i Njegovog reči. Kraljevski Izviđači nagrađuju postizanje zasluga i koraka kroz Putu Napredovanja.

Put funkcioniše na sledeći način: izviđač osvaja veštine koje su predviđene za njegovo godište. Svaka osvojena veština je nagrađena prišivačom koju izviđač nosi na košulji. Veštine se podeljene u pet kategorija: izviđačke, duhovne, socijalne, fizičke i intelektualne. Osvajajući veštine, određen broj iz svake kategorije, izviđač osvaja i pojedine među korake - Put napredovanja Izviđača Istraživača sadrži u sebi tri osnovne nagrade:

Bronzani Orao

Srebrni Orao

Orden Zlatnog Orla

Cilj napredovanja jeste postizanje Zlatnog Ordena za dostignuća, ordena velike časti i značaja. Kao što je već napisano - ključni način dostizanja ovog Orden jeste osvajanje Veština. Pojedine veštine mogu da se postignu u toku redovnih sastanaka, dok je za ostale potrebno dodatno ulaganje van vremena za sastanke. Veštine se mogu zaslužiti u bilo kojem redosledu, prema ličnom afinitetu Rendžera. Samo pojedine veštine su obavezne.

Veštne su podeljene u kategorije, i za svaki međukorak je potrebno osvojiti određeni broj veština svake kategorije kako je navedeno u tablicama. Brojevi prikazani u tablicama predstavljaju zbirni broj zasluga za svaki korak napredovanja. 

Godina prva – Put do Bronzanog Orla

Koraci Napredovanja	Duhovno	Socijalno	Fizički	Intelektualno	Izviđačke veštine	Ukupno
Zlatni Jastreb	2	1	1	2	2	8

Godina druga – Put do Srebrnog Orla

Koraci Napredovanja	Duhovno	Socijalno	Fizički	Intelektualno	Izviđačke veštine	Ukupno
Zlatni Soko	5	2	1	3	5	16

Prikazan je zbirni broj veština – sabrane su veštine Jastreba + novoosvojena

Godina treća – Put do Ordena Zlatnog Orla

Koraci Napredovanja	Duhovno	Socijalno	Fizički	Intelektualno	Izviđačke veštine	Ukupno
Zlatni  Orao	7	3	2	4	8	24

 

 NAPOMENA: svi brojevi su zbirni.

  

Dodatni zahtevi za Ordena Zlatnog Orla:

• Uslov da izviđač postigne Bronzanog orla jeste uključenost u izviđače najmanje šest meseci! Osvajanje Ordena Zlatnog Orla je moguče tek posle dve godine!
• Moguće je nadograditi veštine osvojene u prethodnim godištima, ali barem deset veština moraju biti potpuno nove!
• Obavezne veštine su: sve izviđačke, štednja, snalaženje u gradu i poznavanje RR
• Mora da služi u poziciji vođenja u Istraživačima najmanje 12 meseci.
• Mora da napamet zna Zavet, Moto, Kod Kraljevskih izviđača, značenje svake tačke u Amblemu, i Zlatno pravilo.
• Mora da bude sposoban da objasni plan spasenja.

Spisak veština Istraživač

Intelektualno:

1. Čitanje
2. Nebeska tela
3. Posmatranje ptica
4. Poznavanje isekata
5. Praćenje životinjskih tragova
6. Priroda – drveće
7. Priroda – zeljaste biljke
8. Priroda – lekovito bilje
9. Priroda – poznavanje životinjskog sveta
10. Vremenski uslovi
11. Obrada drveta
12. Upotreba računara
13. Upotreba programa ofis
14. Upotreba dizajnerskih programa
15. Web 

Socijalno 

1. Hobi
2. Porodični život
3. Štednja
4. Snalaženje u gradu
5. Fotografija
6. Domaćinstvo
7. Umetost
8. Muzika
9. Ljubimci
10. Svest o ljudima sa ograničenjem
11. Zlatno pravilo

Izvidjaštvo  

1. Poznavanje Kraljevskih izvidjača
2. Signalizacija
3. Hajk /višednevna pešačenja/
4. Kampovanje
5. Orjentisanje napredno
6. Preživljavanje u prirodi
7. Vezivanje
8. Zimsko kampovanje
9. Fizički
10. Ribilov – osnovna veština
11. Fizička spremnost
12. Treninarnje sporta
13. Treninarnje sporta – napredno
14. Posebne fizičke sposobnosti – skejt, roleri...
15. Posebni sportovi – šah, pikado, bilijar...
16. Plovila

Duhovno

1. Pričanje Biblijskih priča
2. Pričanje hrišćanskih priča
3. Osnove hrišćanstva
4. Poznavanje Biblije – kviz
5. Učenje stihova napamet
6. Crkva
7. Misija

Posebne kategorije

1. Prva pomoć
2. Paljenje vatre
3. Orjentisanje
4. Kuvanje
5. Alat
6. Bezbednost 

Vrzina petlja (čvor)

VRZINA PETLJA (ČVOR)

Vrzina petlja predstavlja drugi osnovni čvor koji Kraljevski izviđači koriste u građenju konstrukcija. Njime počinjemo sva vezivanja. Nazivaju ga i lađarac a i mornarski čvor (iako nisam siguran da je to ispravan naziv. Na engleskom jeziku nazivaju ga  clove hitch. 

Ne postoji puno podataka o ovom čvoru. U litaraturi na engleskom jeziku spominje se da je dugo nazivan graditeljev čvor, a prvi put ga navode pod nazivom clove hitch 1769. godin u delu Universal Dictionary of the Marine (Rečnik moreplovstva), autora Vilijama Felkonera.  

Upotreba ovog čvora je višestruka. Koristi se za privezivanje čamaca (prikaz vezivanja u tom slučaju - http://www.youtube.com/watch?v=olRTJshm5Ik), u graditeljstvu. Kraljevski izviđači koriste ovaj čvor kao početak svakog vezivanja. Lako se vezuje u svakoj situaciji, čvrst je kao početak vezivanja a na kraju se lako i odveže. Ne preporučuje se da ga koristimo kao samostalni čvor jer može da sklizne ili se otpusti ako uže nije zategnuto, ali je izuzetno dobar kao početak vezivanja.

Postoje više načina na koji ga možemo vezati, u zavisnosti od potrebe i situacije. 

Osnovni način vezivanja 

1. Osnovni način. Vezujemo ga u rukama pre nego što ga navučemo na drvo ili neki drugi objekat. Pravimo dve petlje kako je prikazano na slici. Drugu petlju postavljamo ispred prve koju smo napravili. Sledeći deo je jednostavan - navlačimo obe petlje na stub i zatežemo čvor povlačeći dva kraja kanapa. 

Način njegovo vezivanja možete pogledati na linku:http://www.animatedknots.com/clove/index.php?LogoImage=LogoGrog.jpg&Website=www.animatedknots.com . 

Vezivanje direktno na stub

2. Vezivanje direktno na stub.  To činimo posebno u situaciji kada ne možemo navući petlje na stub (npr kada su oba kraja fiksirana). Redosled vezivanja je sledeći: 1. vezujemo namotaj oko stuba preklapajući uže na kraju kako je prikazano; 2. nastavljamo da vezujemo namotavajući još jednom oko stuba, paralelno sa prethodnim namotajem; 3. provlačimo kraj kanapa ispod početka drugog namotaja i zatežemo uže. Način vezivanja možete pogledati na linku: http://www.youtube.com/watch?v=HrtFl6QSBG0 a takođe i modifikaciju koja je kombinacije dve metode na: http://www.animatedknots.com/clovehalfhitches/index.php?LogoImage=LogoGrog.jpg&Website=www.animatedknots.com

Ambulantni čvor

Iako postoji mnoštvo različitih čvorova, možda i nebrojeno (ako računamo i upetljavanje najlona kod pecaroša :-)), Rendžeri koriste nekoliko osnovnih čvorova za većinu vezivanja. Prvi i osnovni je ambulantni čvor ili kvadratni čvor (što je prevod engleskog imena ovog čvora - squere knot). U litaraturi se koristi i termin podvezni čvor (reef knot - možda je prevod podvezni pogrešan, i termin "reff" označava deo jedra???). 

Detalj na Egipatskoj statui iz 2350. godine pre Hrista,
na kojoj je prikazan ambolantni čvor

Smatraju da ambulantni čvor jedan od najstarijih čvorova - pretpostavlja se da ga ljudi koriste već 9000 godina. Arheolozi su pronašli prikaze ovog čvora na mnogim statuama, nakitu... 

Prvi zapis o ovom čvoru, nazivajući ga podveznim čvorom datira iz 1794 godine. Koristili su ga za vezivanje jedara (na osnovu toga je i dobio naziv reef knot). Pod izmenom kvadratni spomine se u delu "A Seamans Friend", 1841. godine, ponovo u kontekstu upotrebe na brodu. 

Ambulantni čvor, što je i srpski termin za njega, je dobio zbog korišćenja u vezivanju zavoja, što je bila njegova najčešća namena. Stari Grci su ga koristili u tu namenu i nazvali "Herkulesov čvor", a rimski istoričar Plinije, u delu Natural Histori, navodi verovanje da rane mnogo brže zarastaju ako su povezane ovim čvorom. Posebna njegova pogodnost jeste da čvrsto drži zavoj, ali se i lako odveže povlačenjem krajeva na poseban način.

Ambulantni čvor se koristi za vezivanje dva kraja kanapa ili povezivanje dva kanapa. Renžeri ga koriste pri svim vezivanjima (paralelno, unakrsno, trostruko...) kao završni čvor u vezivanju. 

Način vezivanja: Provucite levi kraj preko, pa ispod desnog I onda ponovo preko desnog. Sa ova dva kraja ponoviti isto, ali obrnuto. Na kraju donji I gornji deo čvora trebaju da budu simetrični, a ne isti. 

Ukoliko su isti, onda se to zove bakin čvor ili mrtvi čvor.

Ja sam zapamtio kako da ga vežem na sledeći način: Nikako mi nije išlo vezivanje, i često bi vezao mrtvi čvor. Onda sam shvatio da je postupak vezivanja čvora sličan neuspešnom vezivanju pertli (kada umesto petlje vežemo čvor). Počinjemo na isti način kao da vezujemo pertlu, i prvo provlačenje kanapa je potpuno isto. Drugo provlačenje je obrnuto od vezivanje pertle. I kada bi vezivao ovaj čvor krenuo bi da vežem pertlu, ali bi u drugom krugu uradio suprotno od onoga na šta sam navikao kada vezujem pertlu. 

Pažnja: U nekim slučajevima ovaj čvor može da se pretvori u dva simetrična polu čvora I sklizne sa kanapa.

Ovo je objašnjenje vezivanja. U nastavku imate dva sajta. Prvi je video prikaz vezivanja ovog čvora, napravljen od HIZ-a, a drugi je najpoznatiji (i najbolji) sajt koji prikazuje vezivanje čvorova - Animeted knots by Grogs (izuzetan sajt koji prikazuje vezivanje mnoštva čvorova, samo je potrebno poznavati englesko ime čvora. Međutim, čvorovi se uče praksom. Često učim rendžere da se znanje u čvoru nalazi u rukama, ruke treba da zapamte, ne mozak tj. tek kada nam je vezivanje refleksno, bez puno razmišljanja, mi smo i naučili da ga vežemo. 

Video prikaz vezivanja čvora - Hrišćanski izviđački savez: http://www.youtube.com/watch?v=x9qejiJrhbk

Sajt Animeted knots by Grogs http://www.animatedknots.com/reef/

Banane na roštilju

Jelo koje renžeri ne preskaču ni na jednom kampu - banane na roštilju. Opis je malo detaljniji zbog dece koja će čitati ovaj blog, pa odrasli izvinite ako su navedene neke stvari koje su očigledne.

Banane rasečemo podužno. Važno je da ne rasečemo koru banane sa donje strane i da ih ne presečemo do kraja (sa svake strane treba ostaviti oko 2 cm ne rasečeno) - da se banana ne raspadne na vatri. Sečemo stranu koja može da leži na roštilju (ne savijene delove banane).

U bananu ubacimo kockice čokolade za kuvanje - što više stane, to bolje. Važno je da pri tome ne pokidamo bananu.
Sledeći korak - banane idu na žar, roštilj. Postavljaju se na stranu suprotnu od rasečene. Moguće je banane zamotati u alu-foliju, ali u tom slučaju voditi računa sa koje strane smo presekli bananu da nam ne iscuri čokolada.

Banane su gotove kada se čokolada omekša i otopi ili kora banane na donjem delu dobro pocrni a sa gornje strane je još uvek žuta.

Pošto je banana i čokolada rastopljena jede se kašikicom... Odlično je...

Sok od nane (mente) i matičnjaka

Izviđači, poslednji je momenat ove godine za pravljenje soka od nane i matičnjaka. Sledi opis i recept ... 

Nana ili Menta je je višegodišnja zeljasta biljka, visine stabla od 30 - 100 cm. Stablo je jako razvijeno, četvorougaono,prekriveno dlačicama. Listovi su duguljasto - ovalni, na vrhu zašiljeni, a po obodu nazubljeni. Listovi su sa lica tamnozeleni, a sa naličja svetliji, a listovi su često prekriveni dlačicama. Cvetovi su ružičasti skupljeni u cvast, cveta od jula do septembra. Lišće nane ima jak i karakterističan miris (poznajete ga - miris čaja od nane). Ukus mu je ugodan, oštro - aromatičan, isprva zagreva, a zatim hladi. Postoji više vrsta nane i sve su pogodne za upotrebu. 

Nana

Matičnjak je višegodišnja zeljasta biljka. Stablo je upravno, četvorougaono (može biti i dlakavo). Listovi su svetlozeleni, jajasti, ivice su testeraste. Cvetovi su mali, bele boje, u osnovi vršnih listova. Siguran način da prepoznamo biljku je po mirisu - izrazit miris na limun.


I matičnjak i nana su biljke koje možete naći u prirodi. Nanu najčešće uz bare, reke, potoke ali se može naći i u šumi i livadi (ako ima dovoljno vlage). Matičnjak smo do sada nalazili u šumi, uglavnom uz šumske staze. 

Nana se bere u periodu pre cvetanja ili na početku cvetanja. Matičnjak se bere pre cvetanja. Kasnije biljke imaju mnogo manje eteričnog ulja  - a ono daje ukus. Matičnjak i nana cvetaju krajem leta (jul-septembar, zavisno od spoljne temperature). 

Matičnjak 

Ako gajite ove biljke u dvorištu, možete više puta da ih berete u toku godine i odložite cvetanje. Način je da skratite biljku do prvih, zdravih, donjih listova (ili višljih listova, zavisi kako želite da vam izgleda biljka). Iz pazuha listova će se razgranati biljka. Kada ponovo naraste, ponovo je odrežite, ali sada iza prvog lista na grani... Ja na ovaj način imam mlade listove celu godinu. Na kraju vegetacije odsecite biljku do zemlje - sledeće godine izbijaju nove biljke na istom mestu (kažu da je nanu dobro presaditi na novo mesto). 

OPREZ! Podsećam vas na osnovni princip korišćenja biljaka iz prirode -  koristimo samo one biljke za koje smo sigurni da ih prepoznajemo. Iako je skoro nemoguće pomešati nanu i matičnjak sa otrovnim biljkama, upoznajte dobro njihov izgled u prorodi pre nego što ih koristite!!! Rojal Rendžeri su oprezni!!! Deo opreza je ne rizikovati kada možeš da budeš povređen. Čak i kada naberete biljke koje poznajete, a nešto vam bude sumnjivo (miris, ukus) odustanite od upotrebe dok ne proverite o čemu se radi!!!  

Osim za pripremu soka, o kojoj piše u ovom blogu, može se koristiti kao dodatak salatama (uz ostale jestive biljke), dodatak jelima (posebno kod pasulja, dobro deluje na varenje, smanjuje gasove - ubaciti na kraju kuvanja u jelo), čajeve (lekovita, deluju smirujuće, pomaže kod nesanice, pomaže kod stomačnih problema, a ulazi i u sastav plućnih čajeva (kod prehlade...)). Odličan je čaj posle celodnevnog pešačenja, na kraju dana uz logorsku vatru - osvežava, smiruje pred spavanje, greje (dok pešačite skupite više grančica i uveče skuvate pred spavanje na logorskoj vatri).  Za matičnjak kažu da tera komarce - probajte da  stavite  nekoliko stabljika na ulaz od šatora. 

Biljke za čaj možete sušiti na sledeći način - naberete nanu ili matičnjak. Operite ih i dobro otresite od vode. Vežite ih za donji deo stabljike u buket. Okačite na nekom senovitom mestu gde vazduh cirkuliše. Kada se biljka osuši - pri pritisku se svi listovi lome, kruti su, iseckajte je na manje delove, pogodne za spravljanje čaja, vodeći računa da je ne izlomite previše. Čuvati u papirnim kesama, kutijama na suvom mestu. 

OPREZ! Biljke oprane u prirodi uvek dobro operite, i to više puta - zbog mogućeg fekalnog zagađenja od životinja ili ljudi. Najbolje je biljke termički obraditi pre upotrebe. Ako ih jedemo sirove, operimo ih što bolje. Berimo bilje dalje od puteva, tamo gde nema znakova da su zagađene. 

PRIPREMA SOKA - Za pet litara sirupa za sok 
1. Uberite 30tak stabiljka nane i matičnjaka i iseckate sitno, na komade 5-8 cm. Neka bude što više listova i cvetova, a manje stabiljka (u stabljici je najmanje eteričnih ulja). 

2. Potopite isečene stabljike u 5 litara vode (savet za višednevna pešačenja - potpite uveče listove u flašu vode, koliko ste nabrali u toku tok dana, ujutru izvadite iz vode i imate osvežajajući napitak). Dodajte kesicu limuntusa ili iseckate dva limuna (ako volite kiselije, dodajte još). Ostavite u vodi 24h.  

3. Procedite vodu i izbacite biljke. U proceđenu vodu dodajte šećer. Pojedini savetuju 3 kilograma šećera na 5litara vode, ali smatram da je i manja količina dovoljna (ja na 15 litara stavljam 4-5 kilograma šećera). Ako planirate da vam sok duže stoiji, dodajte i kesicu konzervansa. 

4. Dobro promešajte (sve dok se šećer ne otopi). Sipajte u flaše. Dobili ste sirup za razređivanje od nane i matičnjaka koji odlično osvežava leti. Kao i drugi sirupi sipate manju količinu u čašu, dodate vodu i imate sok. 

Kamp Balkanorama, Ljubaništa, Ohrid

Balkanorama - Ljubaniste, Ohrid

2013

Kraljevski izviđači plemena "Zlatni Hrast" su ove godine učestvovali u prvom Balkanskom kampu Royal Rangera. Kamp je održan na Ohridu, u kampu Ljubanista, u periodu od  9-19.jula 2013.godine. U blogu je foto reportaža o tom događaju. 

Kamp je bio internacionalni - Makedonija, Srbija, Bugarska, Albanija. Rendžeri iz drugih država na kraju nisu uspeli doći. I da se pohvalimo, naša delegacija je bila među najbrojnijima :-) Cil nam je bio da se naši izviđači susretnu sa izviđačima iz drugih država i da prevaziđu predrasude.

Podizanje kampa

Naše devojke u akciji

Imali smo različite aktivnosti svaki dan

Smotra

Devojke spremne za smotru - Mudre Lavice

Momci na smotri - Hrabri Orlovi

Čas o opremi za preživljavanje u prirodi 

 Slike same govore - klopa

Najmlađi i najaktivniji član našeg tima... U neprestanoj akciji

Poseta Svetom Naumu 

 Posebna aktivnost, sa kojom smo se prvi put susreli je bila Seneka trka - takmičenje u različitim veštinama vezanim za izviđaštvo. Koliko su nam objasnili trka je nastala na osnovu takmičenja Seneka indijanaca, koji su takmičeći se u različitim veštinama dokazivali svoju sposobnost...

U veslanju se neko bolje snašao, a neko baš i ne...

 

Podizanje šatora

Tomahavk - bacanje u metu 

Prva pomoć - postavljanje u poziciju za oporavak

Paljenje vatre - cilj je što brže spaliti uže iznad vatre

Tačno proceniti dužinu cepanice bez metra 

Takmičenja u brzini i spretnosti 

Morali smo znati zakucati ekser što brže... 

I naravno - predivna priroda i okruženje

Grad Ohrid... Jedna od ulica..

Ohrid, jedna o crkvica koje se nalaze širom grada....

Pogled na paraglajdere na planini Galičici

Pogled sa Galičice na kamp u kome smo bili 

Izvor Crnog Drima, Sveti Naum

Pogled na Ohrid tokom šetnje po šumi pored kampa