Vrzina petlja (čvor)

VRZINA PETLJA (ČVOR)

Vrzina petlja predstavlja drugi osnovni čvor koji Kraljevski izviđači koriste u građenju konstrukcija. Njime počinjemo sva vezivanja. Nazivaju ga i lađarac a i mornarski čvor (iako nisam siguran da je to ispravan naziv. Na engleskom jeziku nazivaju ga  clove hitch. 

Ne postoji puno podataka o ovom čvoru. U litaraturi na engleskom jeziku spominje se da je dugo nazivan graditeljev čvor, a prvi put ga navode pod nazivom clove hitch 1769. godin u delu Universal Dictionary of the Marine (Rečnik moreplovstva), autora Vilijama Felkonera.  

Upotreba ovog čvora je višestruka. Koristi se za privezivanje čamaca (prikaz vezivanja u tom slučaju - http://www.youtube.com/watch?v=olRTJshm5Ik), u graditeljstvu. Kraljevski izviđači koriste ovaj čvor kao početak svakog vezivanja. Lako se vezuje u svakoj situaciji, čvrst je kao početak vezivanja a na kraju se lako i odveže. Ne preporučuje se da ga koristimo kao samostalni čvor jer može da sklizne ili se otpusti ako uže nije zategnuto, ali je izuzetno dobar kao početak vezivanja.

Postoje više načina na koji ga možemo vezati, u zavisnosti od potrebe i situacije. 

Osnovni način vezivanja 

1. Osnovni način. Vezujemo ga u rukama pre nego što ga navučemo na drvo ili neki drugi objekat. Pravimo dve petlje kako je prikazano na slici. Drugu petlju postavljamo ispred prve koju smo napravili. Sledeći deo je jednostavan - navlačimo obe petlje na stub i zatežemo čvor povlačeći dva kraja kanapa. 

Način njegovo vezivanja možete pogledati na linku:http://www.animatedknots.com/clove/index.php?LogoImage=LogoGrog.jpg&Website=www.animatedknots.com . 

Vezivanje direktno na stub

2. Vezivanje direktno na stub.  To činimo posebno u situaciji kada ne možemo navući petlje na stub (npr kada su oba kraja fiksirana). Redosled vezivanja je sledeći: 1. vezujemo namotaj oko stuba preklapajući uže na kraju kako je prikazano; 2. nastavljamo da vezujemo namotavajući još jednom oko stuba, paralelno sa prethodnim namotajem; 3. provlačimo kraj kanapa ispod početka drugog namotaja i zatežemo uže. Način vezivanja možete pogledati na linku: http://www.youtube.com/watch?v=HrtFl6QSBG0 a takođe i modifikaciju koja je kombinacije dve metode na: http://www.animatedknots.com/clovehalfhitches/index.php?LogoImage=LogoGrog.jpg&Website=www.animatedknots.com

Ambulantni čvor

Iako postoji mnoštvo različitih čvorova, možda i nebrojeno (ako računamo i upetljavanje najlona kod pecaroša :-)), Rendžeri koriste nekoliko osnovnih čvorova za većinu vezivanja. Prvi i osnovni je ambulantni čvor ili kvadratni čvor (što je prevod engleskog imena ovog čvora - squere knot). U litaraturi se koristi i termin podvezni čvor (reef knot - možda je prevod podvezni pogrešan, i termin "reff" označava deo jedra???). 

Detalj na Egipatskoj statui iz 2350. godine pre Hrista,
na kojoj je prikazan ambolantni čvor

Smatraju da ambulantni čvor jedan od najstarijih čvorova - pretpostavlja se da ga ljudi koriste već 9000 godina. Arheolozi su pronašli prikaze ovog čvora na mnogim statuama, nakitu... 

Prvi zapis o ovom čvoru, nazivajući ga podveznim čvorom datira iz 1794 godine. Koristili su ga za vezivanje jedara (na osnovu toga je i dobio naziv reef knot). Pod izmenom kvadratni spomine se u delu "A Seamans Friend", 1841. godine, ponovo u kontekstu upotrebe na brodu. 

Ambulantni čvor, što je i srpski termin za njega, je dobio zbog korišćenja u vezivanju zavoja, što je bila njegova najčešća namena. Stari Grci su ga koristili u tu namenu i nazvali "Herkulesov čvor", a rimski istoričar Plinije, u delu Natural Histori, navodi verovanje da rane mnogo brže zarastaju ako su povezane ovim čvorom. Posebna njegova pogodnost jeste da čvrsto drži zavoj, ali se i lako odveže povlačenjem krajeva na poseban način.

Ambulantni čvor se koristi za vezivanje dva kraja kanapa ili povezivanje dva kanapa. Renžeri ga koriste pri svim vezivanjima (paralelno, unakrsno, trostruko...) kao završni čvor u vezivanju. 

Način vezivanja: Provucite levi kraj preko, pa ispod desnog I onda ponovo preko desnog. Sa ova dva kraja ponoviti isto, ali obrnuto. Na kraju donji I gornji deo čvora trebaju da budu simetrični, a ne isti. 

Ukoliko su isti, onda se to zove bakin čvor ili mrtvi čvor.

Ja sam zapamtio kako da ga vežem na sledeći način: Nikako mi nije išlo vezivanje, i često bi vezao mrtvi čvor. Onda sam shvatio da je postupak vezivanja čvora sličan neuspešnom vezivanju pertli (kada umesto petlje vežemo čvor). Počinjemo na isti način kao da vezujemo pertlu, i prvo provlačenje kanapa je potpuno isto. Drugo provlačenje je obrnuto od vezivanje pertle. I kada bi vezivao ovaj čvor krenuo bi da vežem pertlu, ali bi u drugom krugu uradio suprotno od onoga na šta sam navikao kada vezujem pertlu. 

Pažnja: U nekim slučajevima ovaj čvor može da se pretvori u dva simetrična polu čvora I sklizne sa kanapa.

Ovo je objašnjenje vezivanja. U nastavku imate dva sajta. Prvi je video prikaz vezivanja ovog čvora, napravljen od HIZ-a, a drugi je najpoznatiji (i najbolji) sajt koji prikazuje vezivanje čvorova - Animeted knots by Grogs (izuzetan sajt koji prikazuje vezivanje mnoštva čvorova, samo je potrebno poznavati englesko ime čvora. Međutim, čvorovi se uče praksom. Često učim rendžere da se znanje u čvoru nalazi u rukama, ruke treba da zapamte, ne mozak tj. tek kada nam je vezivanje refleksno, bez puno razmišljanja, mi smo i naučili da ga vežemo. 

Video prikaz vezivanja čvora - Hrišćanski izviđački savez: http://www.youtube.com/watch?v=x9qejiJrhbk

Sajt Animeted knots by Grogs http://www.animatedknots.com/reef/

Banane na roštilju

Jelo koje renžeri ne preskaču ni na jednom kampu - banane na roštilju. Opis je malo detaljniji zbog dece koja će čitati ovaj blog, pa odrasli izvinite ako su navedene neke stvari koje su očigledne.

Banane rasečemo podužno. Važno je da ne rasečemo koru banane sa donje strane i da ih ne presečemo do kraja (sa svake strane treba ostaviti oko 2 cm ne rasečeno) - da se banana ne raspadne na vatri. Sečemo stranu koja može da leži na roštilju (ne savijene delove banane).

U bananu ubacimo kockice čokolade za kuvanje - što više stane, to bolje. Važno je da pri tome ne pokidamo bananu.
Sledeći korak - banane idu na žar, roštilj. Postavljaju se na stranu suprotnu od rasečene. Moguće je banane zamotati u alu-foliju, ali u tom slučaju voditi računa sa koje strane smo presekli bananu da nam ne iscuri čokolada.

Banane su gotove kada se čokolada omekša i otopi ili kora banane na donjem delu dobro pocrni a sa gornje strane je još uvek žuta.

Pošto je banana i čokolada rastopljena jede se kašikicom... Odlično je...